Advokati Beograd – Likvidacija privrednog društva
Likvidacija privrednog društva predstavlja oblik dobrovoljnog ili prinudnog prestanka tog privrednog društva, kao jedan od dva oblika prestanka obavljanja delatnosti. Pored likvidacije, društvo može prestati nakon sprovođenja postupka stečaja, kada se društvo može reorganizovati i nastaviti da obavlja delatnost ili prestati da postoji usled bankrotstva.
Ovde će pažnja biti posvećena dobrovoljnoj likvidaciji koji je oblik gašenja u slučaju kada društvo ima dovoljno finansijskih sredstava, odnosno imovine za pokriće svih svojih obaveza, to jest kada mu je aktiva veća od pasive.
Dobrovoljna likvidacija je propisana članovima 524. do 545. Zakona o privrednim društvima, ali, se u toku postupka likvidacije primenjuju i drugi propisi bez kojih se likvidacija ne može uspešno sprovesti i to Zakon o računovodsvu, Zakon o reviziji, Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i drugi zakoni i podzakonski akti.
Najvažnija pitanja koja zanimaju svakog vlasnika firme koji želi da je ugasi, jesu koliko likvidacija može trajati i koliko košta likvidacija firme, te da li poslodavac može dati otkaz Ugovora o radu zaposlenima pre okončanja postupka likvidacije.
Dobrovoljna likvidacija počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije kod Agencije za privredne registre, a traje najkraće četiri meseca (često duže), dok maksimalna dužina trajanja nije određena, pa postupak likvidacije može trajati i godinama. Dužina trajanja postupka likvidacije zavisiće najviše od toga da li preduzeće ima regulisane odnose sa svojim poveriocima, da li ima sudske sporove koji su u toku, da li ima imovinu koja je obezbeđena nekim sredstvima kao što je hipoteka ili zaloga, da li ima zaposlenih, kao i najvažnije da li ima dovoljno novčanih sredstava za izmirenje svih obaveza i troškova postupka likvidacije.
Troškovi
Troškovi postupka likvidacije se mogu kretati od oko 500 evra, u slučaju da društvo nema zaposlene, nema dugovanja, nepokrene imovine, pa sve do nekoliko hiljada ili više desetina hiljada u velikim sistemima.
Ukoliko su vlasnici, odnosno vlasnik firme doneli odluku da prestanu da obavljaju delatnost, a pre pokretanja postupka likvidacije trebalo bi pripremiti svu dokumentaciju i napraviti strategiju postupanja, kako bi se postupak likvidacije završio u najkraćem mogućem roku, jer on nikako nije kratak (najkraće 4 meseca), te izbegli visoki troškovi. Taj postupak pripreme podrazumeva određivanje lica koje će biti likvidacioni upravnik. Najčešće je to sam vlasnik ili direktor firme, ali to može biti i svako drugo poslovno sposobno lice. Zatim, pravljenje proračuna koji će obuhvatiti sva dugovanja firme i to i nesporna i sporna, na osnovu čega će se i doneti odluka da li će se sprovesti postupak ili je neki drugi oblik gašenja firme bolja opcija. Važno je i napraviti plan, ukoliko je firma pozitivna na koji način će imovina sa firme preći na vlasnika nakon izmirenja svih obaveza i kako izbeći previsoke poreze.
Nakon toga, donosi se Odluka o likvidaciji, koja se donosi dvotrećinskom većinom svih članova skupštine društva osim ako je druga većina, ali ne manja od polovične predviđenja osnivačkim aktom. Odlukom o likvidaciji je neophodno odrediti likvidacionog upravnika, a koji će sam postupak i sprovesti u skladu sa zakonom. Odgovornost likvidacionog upravnika je i krivičnopravna i materijalnopravna, tj. odnosno isti odgovara za štetu kako osnivačima, tako i poveriocima društva.
Kada se Odluka o likvidaciji registruje u APR, objavljuje se oglas kojim se pozivaju poverioci da u roku od 30 dana od dana isteka oglasa, odnosno najkasnije 120 dana od dana objave oglasa u APR prijave svoje potraživanje koje imaju prema firmi (osim ako je isto utvrđeno izvršnom ispravom ili je u toku parnica), jer će im isto u suprotnom biti prekludirano. Međutim, pored oglasa, zakonom je propisana i obaveza likvidacionog upravnika da pisanim putem obavesti sve poznate poverioce društva o pokretanju postupka likvidacije i to u roku od 15 dana od dana početka postupka, odnosno Registracije odluke kod APR. Ukoliko isto ne učini, može odgovarati za štetu koju su pretrpeli poverioci koji nisu obavešteni o pokretanju postupka likvidacije.
Najvažniji akti
Najvažniji akti koje donosi likvidacioni upravnik su početni likvidacioni bilans, početni likvidacioni izveštaj, lista prijavljenih potraživanja, lista priznatih i osporenih potraživanja, Vanredni godišnji finansijski izveštaj – ukoliko se likvidacija produži u drugu kalendarsku godinu, Završni likvidacioni bilans – Vanredni finansijski izveštaj, Izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, Pisana izjava da je upućeno obaveštenje poveriocima, da su sve obaveze izmirene i da se ne vode postupci protiv društva, Predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka.
Pored likvidacionog upravnika i skupština društva ima svoju aktivnu ulogu koja se ogleda u obavezi usvajanja nekih od ovih akata i na kraju donošenju odluke o okončanju likvidacije, kada je likvidacija uspešno sprovedena. Osnivači nakon sprovedenog postupka likvidacije u skladu sa procentom udela između sebe dele likvidacioni višak, sredstva preostala nakon što su namireni svi poverioci i troškovi postupka likvidacije. Vlasnici firme odgovaraju za novopronađene dugove društva nakon okončanja postupka likvidacije upravo do visine vrednosti primljenog likvidacionog ostatka.
Otkaz ugovora o radu
Kada su u pitanju radni odnosi, odnosno mogućnost da se zaposlenima otkaže Ugovor o radu, ističemo da započinjanje postupka likvidacije nije razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenim radnicima, u smislu odredaba Zakona o radu i Zakona o privrednim društvima.
Radni odnos zaposlenim radnicima prestaje po sili zakona, danom brisanja privrednog društva iz Registra privrednih subjekata. Ovo ne sprečava poslodavca da određenom zaposlenom otkaže Ugovor o radu iz svih razloga predviđenih Zakonom o radu, ali poslodavac time rizikuje parnični postupak radi poništaja otkaza Ugovora o radu, koji može značajno produžiti postupak likvidacije, jer se postupak dobrovoljne likvidacije ne može okončati dok se protiv privrednog društva vodi i jedan postupak koji za posledicu može imati neku obavezu društva.
Dakle, ukoliko društvo ili vlasnik poseduju dovoljno sredstava da podmire sve poverioce i troškove postupka likvidacije, dobrovoljna likvidacija je najbolji način prestanka postojanja privrednog društva.
Za svaki drugi vid konsultacija, stojimo vam na usluzi.
Advokat Miloš Stanković